nazivbible

Локација:

Трг Слободe бб
32230 Гуча, Србија

Телефон:  032/855-788

Догађаји

2015.


Децембар

   Дана 16.12.2015. године, Библиотека општине Лучани у гучи организовала је промоцију Изабраних дела Рајка Петрова Нога у седам књига. Овом приликом, чувени песник говорио је своје добро познате стихове и са публиком причао о свом животу, раду, али и о историји српског народа.

Поводом гостовања великог песника, у разговору са сталним сарадником Искре (Електронске новине Андрићевог института у Андрићграду), књижевником Миланом Ружићем, Рајко Петров Ного одговарао је на питања која се тичу данашње политичке и културне ситуације у Србији и свету.

1s.jpg2s.jpg

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“ ПЕСНИК РАЈКО ПЕТРОВ НОГО: Интервју преносимо у целости.

Док је Ловћена и оног на Ловћену, бојаће се они његовог кажипрста

Једном сте рекли: „Шта смо све преживели, добро је да смо уопште живи.“ Да ли нам је то усуд, нешто пред чим смо немоћни, што не зависи од нас, или сами себи стварамо такву судбину?

– То је изразито тешко питање и питање за милион долара. Али, заиста је невероватно да још увек дишемо и пишемо, долазимо у Лучане и Гучу и сусрећемо се са младим и финим светом. Наше речи имају некога одјека и ако песник може имати неку утеху, онда је то та утеха.

Шта у својој песничкој визији видите – јесмо ли најтеже и најгоре већ преживели или нисмо? Шта нас чека?

– Старци су обично злогуки и кад им се приближава оно у шта не верују, да ће променити свет, онда на један ирационалан начин изазивају апокалиптичне слике. Не бих хтео да личим на старце… и ту ћу да станем.

Подсетићу вас на ваше речи – да је невероватно колико хрлимо да будемо оно што нисмо. Зашто је то тако? Где смо то пресекли корене па сад хрлимо да будемо оно што нисмо?

– Да. То је и за мене фасцинантно да толики, а нарочито образовани, говоре и мантрају: „Ја сам тај који нисам!“, а наук је библијски као што Христос рече: „Онај сам који јесам.“ Дакле, народ са тако славном историјом, а многи народи, срећни народи, имају досадну историју, па народи са таквом историјом имају неке такве потомке за које сам заиста запањен да изгледају као какви егзотични бумбари са неким примарним нагонима. Да ли су то потомци оне коњице, оних костура који су се подигли и проломили Солунски фронт? Па како то за сто година, за један људски век, буде тако? У једном сонету имам стих: „Који брзо уче,/ први се потурче.“, па и то је све неко ново турчење.

Како гледате на овај пут на који смо кренули пре пар дана, који је славобитно прослављен? Знамо ли куда смо кренули, кад ћемо тамо стићи, шта ће нас тамо дочекати кад стигнемо?

– Без мене.

Како сте доживели онај дан у Паризу када је Црна Гора гласала да Косово приме у УНЕСКО, да Албанци, дакле они који су пре коју годину попалили стотину и више српских цркава, сада преузму бригу о њима?

– Када је био фамозни референдум, задесио сам се у Херцег Новом. Тај лажни референдум. Тај фалсификовани референдум. Референдум на којем су могли да гласају сви који су рођени у Црној Гори или су пореклом из Црне Горе. Само Срби, Црногорци из Србије нису могли гласати. За мене је то било равно земљотресу. И пошто сам становао у стану који гледа на Ловћен, ујутру сам се пробудио и видео сам да је Ловћен на истом месту. Одмахнуо сам руком и рекао: „Тја!“. Што би у руским романима рекли: „Нема везе.“ Док је Ловћена и оног на Ловћену, бојаће се они његовог кажипрста.

Годинама уназад, свет са нама, демократски разговара углавном језиком ултиматума и тешких захтева. То ће се вероватно и наставити. Шта да радимо? Да погнемо главу и пристајемо, да се супротставимо, где је решење?

– Кад год у животу нисам знао шта да радим, а често нисам знао, онда бих се окретао уназад и питао се шта су најбољи из мога народа у сличним ситуацијама чинили. Ето путоказа. Ето одговора на то питање. Срби нису Срби ако реагују погнувши главу на ултиматум. Има једна песма која опевава Принципа и чији један део гласи овако: „О аждајо што Словене гуташ,/Шта ли мислиш?/Нимало те пожељели нисмо/Нити смо ти оправили писмо./Не знаш добро нашки говорити,/А дошао си по Босни ходити.“ – то говори Принцип Фердинанду. Сад долазе битни стихови: „Ево теби српска граматика/ из мојега аутоматика.“ Не позивам никога јер нема ни мета, а нема ни Принципа, али је стих „српска граматика из мојега аутоматика“ узвишен.

Црна Гора је на путу за НАТО, ка онима који су нас, не тако давно, бомбардовали. Неће ни бити референдума да народ каже шта о томе мисли. Може ли се с Његошем у НАТО пакт?

. То би требало питати оног дуговладајућег велеума. Како је стигао до те демократије. Ако за тако шта фундаментално не упита народ, тако неће ни народ питати за њ.

Читав свет је у превирању. Европа преплављена мигрантима, пред нама се одвијају готово епске сцене. Бојите ли се будућности?

– Не, јер ја своју сасвим сигурно знам и ка својој будућности идем као ка сретном гробу. Има Његош дивне стихове које је Андрић истицао: „Заклињу се младу сунцу, дв’је тисуће витезовах/Цјеливају матер земљу, да им покој тихи даде./Молитву им сунце прими, земља славан гроб обећа.“ Без те тачке смрти на крају, бесмислена би била наша судбина на земљи. Не бојим се.

А да ли ипак треба да се држимо ваших чувених стихова: „Није све пропало кад пропало све је.“?

 – Па ако некога може да утеши, нека га утеши. Али, ипак, ту је важан и онај стих пре тога: „Из нових фресака стара туга веје,/Није све пропало кад пропало све је.“ Она говори, између осталог, о томе да смо беочуг у ланцу и да не смемо обрукати претке.

Милан Ружић, Зоран Шапоњић

ИСКРА

Септембар

      Библиотека општине Лучани у Гучи је 16.09.2015. године организовала дружење са чувеним и вишеструко награђиваним дечјим песником Дејаном Алексићем. Ово дружење ученика од првог до четвртог разреда основне школе са песником, уприличено је у Основној школи „Милан Благојевић“ у Лучанима. Поред ученика лучанске школе, учествовали су и ђаци из издвојених одељења.

У препуној школској кухињи, гост библиотеке је децу забављао својим стиховима, брзалицама, огласима и такмичењем у одгонетању загонетки. После његовог наступа, Дејан Алексић је у библиотеци лучанске школе одговарао на питања малих новинара.

У последњих годину и по дана, ово је треће дружење лучанских основаца са познатим песницима и писцима за децу. Средином прошле године, Библиотека општине Лучани у Гучи је ангажовала Добрицу Ерића и Рашу Попова.

Следећа у низу планираних активности везаних за најмлађе јесте дружење једног од популарних дечјих песника са ученицима школа наше општине и њихових издвојених одељења, а све у циљу да се млади заинтересују за писану реч, јер су ипак они најбројнији читаоци.

IMG_4116s.jpgIMG_4115s.jpgIMG_4131s.jpg


     Првог дана 55. Драгачевског сабора трубача у Гучи, посетиоце ове манифестације сачекао је богат културни програм. Библиотека општине Лучани организовала је књижевно вече са прослављеним новинаром и књижевником Вањом Булићем. Пред бројном публиком у сали Центра за културу и спорт општине Лучани, аутор је представио свој нови роман који носи назив „Теслина пошиљка“. Поред промоције новог бестселера, Вања Булић је публику подсетио и на неке од својих претходних дела као што су „Симеонов печат“, „Јованово завештање“ и „Досије Богородица“. Наш гост је на крају промоције своје књиге одржао краћи говор и тако отворио саборски сајам књига који је први пут организован ове године. На сајму, који је постављен у дворишту Музеја трубе, своје књиге изложили су Лагуна, Легенда Чачак, Међуопштински историјски архив Чачак, Библиотека општине Лучани, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ и Народни музеј града Чачка.

 Август

По завршетку ове промоције, уследила је, већ традиционална, промоција књига насталих између два сабора. На овој промоцији представљене су 22 књиге.

Све три манифестације, које су део званичног програма 55. Драгачевског сабора трубача, биле су изузетно посећене и још једном су подсетиле на то да је Драгачевски сабор трубача пре свега културна манифестација.

DSC_1205sm.jpgDSC_1223sm.jpgDSC_0390sm.jpg

______


    Дођите да заједно уживамо у новој мистерији и дружењу са, увек занимљивим и оригиналним, Вањом Булићем.Библиотека општине Лучани у Гучи организује промоцију нове књиге прослављеног српског писца и новинара Вање Булића. Ова књига је већ заокупила пажњу читалаца широм Србије. Промоција ће се одржати испред Музеја трубе 03.08.2015. године са почетком у 18 часова.

У случају лошег времена, промоција ће се одржати у сали биоскопа. 

    О књизи


    Aутор бестселера Симеонов печат, Јованово завештање и Досије Богородица. 

Неке тајне треба заувек да остану далеко од очију.

Кад књига изгори, пепео проговори.

На рушевинама Народне библиотеке, уништене током бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, једног сунчаног београдског јутра пронађено је тело немачког новинара Рихарда Генца. Тај догађај означиће почетак потере за убицом која ће новинара Новака Ивановића увести у лавиринт лажи, обмана, обавештајних интрига, историјских неправди, међународних завера... А на самом крају тог лавиринта чека шокантна истина.

После серије убистава и отмица, на први поглед међусобно неповезаних, Новаку постаје јасно да је постао пион у игри моћника чији је једини циљ проналажење Теслиних „зрака смрти“. Тесла је тврдио да је тај проналазак наменио својој отаџбини. Да ли је проналазак уочи рата стигао у Србију и да ли се налазио баш у Народној библиотеци, чија је целокупна архива требало да буде измештена у манастир Благовештење? У тој архиви се налазило и Мирослављево јеванђеље, али га је неко уочи бомбардовања сакрио у манастир Рачу. Да ли су тада склоњени и Теслини проналасци?

Новак схвата да сви путеви воде у манастир Благовештење и сазнаје да на врху Орлових стена, у неприступачној пећини, живи свети човек који може бити кључ за решење загонетке.

Горе, у врлетима које вековима шибају ветрови и где је време стало, сачекаће га један монах, један орао и један вук.

Биографија са сајта Лагуне:

Вања Булић, од оца Душана и мајке Босиљке, рођен је 1947. године у Куманову. Од 1952. године живи у Београду.

Имао је рок састав, играо је одбојку, страствени је играч преферанса, цео радни век је провео у новинарству – писаном и електронском. Писао је у готово свим престижним новинама друге Југославије, а златни период је доживео као уредник Дуге. Као ТВ стваралац је урадио више од две хиљаде једноцасовних емисија, а био је сценариста и три ТВ серије: Југовићи (1988, РТС), Друго стање (2006, БК телевизија) и Јавља ми се из дубине душе (2007, ТВ Кошава).

Косценариста је филма Лепа села лепо горе и сценариста филма Друго стање. Радио је и документарне филмове.

Написао је збирку прича Како сам гајио близанце, романе Тунел – лепа села лепо горе, Ратна срећа, Задах белог, Вреле усне, Парада страсти, Друго стање и Око отока.

Живи од новинарства. Отац три сина. Члан је Удружења књижевника Србије.

 

Фебруар

20.02.2015. године - Поводом Дана Библиотеке општине Лучани у Гучи у 17 часова у просторијама Библиотеке биће приређена промоција књига Чеда Недељковића "Љубав и оно друго" и "Исповест Ђорђа из Растовца", као и додела награда најбољим читаоцима у 2014. години.

           

 11.02.2015. године - Библиотека општине Лучани у Гучи организује промоцију романа "Ниче из Гуче" аутора Драгана Јовановића. Промоција ће бити одржана у просторијама Библиотеке општине Лучани у Гучи у 17 часова. 

                                                                                                   

04.02.2015. године у 18 часова у Дому културе у Лучанима биће промовисана књига "Фајронт у Сарајеву" др Нелета Карајлића. О књизи говоре аутор и књижевник Вуле Журић. Улаз је бесплатан.

                                                                                                   

Јануар

01.01.2015. године - Свим својим корисницима Библиотека жели срећну Нову годину и Божић!

Локација:

Трг Слободе бб
Гуча, Србија

E - mail:

bibliotekaguca@gmail.com

Телефон:

032/855-788

Copyright © 2022, Библиотека општине Лучани, Гуча. All Rights Reserved.

Design by: DiabloDesign.eu