Наша издања
„СВЕТЛОПИС СИНИШЕ ЛУКОВИЋА: СПОМЕНАР ДРАГАЧЕВСКОГ САБОРА ТРУБАЧА У ГУЧИ" - Синиша Луковић
Гуча није само фестивал – то је наша душа, традиција и звук који нас спаја!
Наш суграђанин, фотограф Синиша Луковић, својим објективом забележио је најлепше тренутке, обичаје и дух Драгачевског сабора трубача. Књига „Светлопис Синише Луковића: Споменар Драгачевског сабора трубача у Гучи” чува од заборава аутентичну драгачевску свадбу, саборску атмосферу и људе који чине овај крај посебним.
Аутор: фотограф Синиша Луковић
Издавач: Библиотека општине Лучани у Гучи (2026)
МОНОГРАФИЈА АТЛЕТСКИ КЛУБ „СЛОБОДА” (1966–2026) – Адам Трифуновић и Момчило Јовашевић
Прича писана победничким корацима — монографија АК „Слобода” (1966–2026).
Кроз деценије труда, медаља и незаборавних тренутака, историја чачанске атлетике сачувана је на једном месту! Представљамо вам ново издање Библиотеке општине Лучани у Гучи — монографију која доноси непроцењиву архиву фотографија и података о генерацијама које су градиле Атлетски клуб „Слобода”.
„БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН ГОРАЧИЋА, ГУБЕРЕВАЦА И ЖИВИЦЕ“ – Радован М. Маринковић, Зоран Маринковић
У овај лексикон уврштени су биографски подаци о значајним или понечему занимљивим личностима:
• Истакнути учесници устанака против Турака и ослободилачких ратова српског народа у XIX и XX веку;
• Доктори наука и универзитетски професори;
• Носиоци власти народни бираници (посланици, познатији председници општине…);
• Задужбинари и градитељи;
• Свештеници и монаси;
• Занатлије, угоститељи, задружни часници и привредници;
• Посленици писане речи (писци, публицисти, новинари, хроничари, родословци, казивачи народних умотворина и каменоресци – каменописци);
• Ликовни ствараоци и музичари (гуслари, певачи…);
• Људи по нечему први или последњи – погибалци у ратовима, родоначелници или последњи изданци фамилија, најстарији ђаци и свршени студенти, људи необичних занимања и умешности, очеви и мајке са бројном децом, дуговеки људи – живели преко 100 година…
Величина одредница превасходно зависи од расположивих података. Најкраће су о најстаријим људима, најдуже о јунацима устанака и ратова, докторима наука и неким писцима (посебно оним који су објавили бројне књиге и научно – стручне радове). Код сваке одреднице, по правилу, наведени су извори података (архивска грађа, литература, споменици, казивања памћеника…).
Најстарији људи уписани у ову књигу су из 1476. године, а најмлађи су наши савременици.
Нико од значајних није намерно заборављен. Свакако их је више него у овом лексикону. Међутим, и поред упорног вишегодишњег трагања, о тим људима нису пронађени подаци, па се даља истраживања једноставно подразумевају.
„ПРАВОСЛАВЉЕ” - Моника Ружић
Књига „Правословље” написана је као практичан и едукативан водич кроз правописне недоумице, усмерен на очување језичке културе и правилност у писању. Ово је ауторски деби професорке српског језика и књижевности Монике Ружић из Лучана, а дело представља једно од најновијих издања Библиотеке општине Лучани у Гучи.
Главни циљ књиге је подизање свести о важности познавања правописних норми и усвајање истих кроз игру и здрав такмичарски дух. Тако се уместо „штребера” постаје „шампион” у правопису.
Намењена је свим љубитељима лепог изражавања, а посебно деци и младима којима се правопис приближава на занимљив и лако разумљив начин.
Садржај је заснован на релевантној стручној литератури, а посебну вредност књизи даје рецензија и топла препорука др Владимира Димитријевића.
Књига „Правословље” није само правописни приручник, већ драгоцен подсетник на то да је језик наша заједничка кућа коју морамо чувати са пажњом и љубављу.
Нашој драгој Моники искрено честитамо на овом сјајном ауторском дебију и желимо јој још много успешних књига и надахнутости у раду!
Радујемо се будућој сарадњи!
„ВЕКОВНИК ДНЕВНИК ВИЛЕ МИЛИЦЕ” – Немања Виторовић
Како деци приближити књигу у ери дигитализације? Тако што ћемо им понудити садржај који их буди, интригира и спаја учење са забавом! Књига „Вековник виле Милице” аутора Немање Виторовића доноси баш то — комбинацију историје, поезије и топлог дијалога који децу води кроз авантуру сазнања.
Аутор је из своје учитељске праксе препознао шта је деци заиста занимљиво за учење и истраживање.
Са поносом истичемо да је управо наша библиотека издавач овог изузетног издања!
Овом приликом од срца честитамо Немањи на његовој првој књизи и радујемо се будућим успешним сарадњама!
„ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ У ДРАГАЧЕВУ У 19. ВЕКУ“ - Ковиљка Летић
Овом књигом Ковиљка Летић ишла је трагом Протићевих сазнања, али их је знатно допунила. Она се претходно бавила, и о томе објавила књиге, историјат школства у Чачанском крају, а потписује и један роман.
Историјат манастира и цркава у Драгачеву у 19. веку , расветљава Ковиљка Летић у овој монографији користећи превасходно архивску грађу, и неку на коју до сада други аутори нису имали на увид. (…) Сем тога, Ковиљка Летић, исписује биографије и других знаменитих свештеника и монаха.
Као што су преживели, снагом података из архивске грађе, делом и расположиве литературе, расветљено у овој књизи, коју препоручујем за објављивање.
Радован М. Маринковић
„ГОРАЧИЋКА БУНА 1893. ГОДИНЕ“ - Радован М. Маринковић, Зоран Маринковић
Буна у Горачићима избила је у време кад је у Драгачеву цветала политичка хајдучија…
У догађајима који су изазвали буну у Горачићима учествовали су угледни људи из Драгачева. За те људе у гуњу и опанку речено је да су помало и филозофи. Били су добри говорници. Путовали су по разним земљама. Нису заборавили да и у своме времену оставе белешке, успомене и родослове. Писали су ватрене чланке и протесте у „Јавности“ Светозара Марковића, у „Трбуни“, у алманасима. Челни је био Ранко Тајсић, драгачевски трибун. Са њим су и радикалски прваци: Раде Плазина, Тиосав Јаковљевић, Миљко Протић, Алекса Милисављевић, Обрад Ћебић, Периша Вранић, Тодор Стојановић, Петар Шолајић, Миладин Пајовић, Филип и Милија Карић и многи који имају народ уз себе. На другој страни мањина либерала која слепо слуша капетана – среског и окружног, а ови опет врше вољу своје владе и двора. Драгачевом крстаре хајдуци Караџа, Солдатовић, Бркић. Лете главе. Судар је био неминован, јер општине у Драгачеву које су радикали држали ови нису хтели предати својим противницима који су их насиљем и разним смицалицама отимали…
(Политика, Београд, 18. јул 1965.)
Милисав Д. ПРОТИЋ ГУЧАНИН,
свештеник и писац
„ДРАГАЧЕВЦИ ОВЕНЧАНИ КАРАЂОРЂЕВОМ ЗВЕЗДОМ“ - Радован М. Маринковић, Никола - Ника Стојић, Јовиша М. Славковић, Зоран Маринковић
Једна једина, стална и апсолутна вредност за коју се ратовало била је слобода, и то врхунска вредност, не само за ратнике, већ за народ уопште. Он ју је непрекидно крвљу освајао, јер су му је туђини одвајкада отимали. Жудња за слободом као највећом људском вредношћу преносила се, у виду дубоких сентимената, са покољења на покољење, нагомиланим друштвеним наслеђем. Та жудња, у коју је уложена огромна друштвена енергија, учинила је од наших ратника свих времена мистичне јуришнике који су живот жртвовали у борби против оних који су претили мраком. Без појма вредности не може се разумети ни појединац ни народ, а без поседовања вредносног система нема ни зреле личности, ни зреле нације. Српски народ је, због слободе, морао да у сваком колену доказује своју зрелост и стално изнова, за слободу, сазрева…
За домовину се жртвовало на душак, слатко, без роптања. Отаџбина је била збир свих ратникових љубави и осећања, па се волела као сопствено дете, њива, ливада, жена. За њен спас животи су били јевтини…
Радојко Николић
„КАЗИВАЊА“ - Милоје Стевановић
Заогрнути чистим образом, преци Милојеви беху вредни, радишни и поштени земљоделци везани за Бога, дух и веру, са животном филозофијом утемељеном на искуству тегобних сељачких послова и дана – да никад кроз своју капију не унесу ништа туђе, што нису „одзноили“. Ова богонадахнута књига, израсла из завичајних и предачких корена и чврсто ослоњена на њихова стабла и изданке, описује унутрашњи пут преумљања и духовно узрастање грешног Милоја, нудећи одговоре на вечна питања о човековом путу од Земље ка Небу. На том путу са безброј посртања и усправљања, као неугасло огњиште најдубље мудрости и спасоносна котва у узбурканој реци живота достојанствено стоји Милојево јато – кћери Катарина, Марија и супруга Нада.
Маријана Матовић
„ЛУЧАНИ НЕКАД И САД“ - Бранислав Јемуовић
Моја казивања иду у три правца. Први, је везан за изградњу фабрике, насеља, инфраструктуре и свих делатности које чине живот. Други, је аутобиографски, а трећи се односи на ванредно стање, које је трајало 52 дана и везано је за највећу неман кроз коју је пролази човечанство, вирус короне. Некада су та три правца потпуно независна, а понекад се преплићу – да бих дочарао праву слику, свега онога што чини битисање на овом простору. Трудио сам се да што мање користим статистичке податке, изузев када су неопходни. Твоју пажњу читаоче, желео сам да продужим и кроз анегдоте из различитих временских периода. Колико сам у томе успео, најбоље ћеш знати, када ову књигу прочиташ.
Бранислав Јемуовић
„НИКОЛИЋИ ОД ВАСОЈЕВИЋА ДО ДРАГАЧЕВСКОГ ЛИСА“ - Драган Николић
Моја жеља је да будућим нараштајима у фамилијама које потичу од Николе оставим у наслеђе писане трагове, о томе ко су им били преци и одакле потичу. Чини ми се да је ово неки последњи покушај када се може допрети у прошлост и када још увек има неких водиља да се та прошлост истражи. Свакако да се надам да ће моји записи бити од користи будућим нараштајима. Надам се да сам само начео родослов Николића, да ћу некога постаћи да још дубље зарони у прошлост и откопа многе дубље корене. Самим тим, сматрам да мој труд није био узалудан.
Драган Николић
„УРЛИК НАД ТАШТИНОМ“ - Вукоје Властељица
Основни тон Радовићеве поезије ове збирке је туга, сета и песимизам. Песмистички тон из костићевског ближи је Пандуревићевом и Дисовом, јер је и Радовић као и они медитативан, снажно емоционалан, као и они пева о гробљу, тузи, нирвани, душевном болу.
ПЕСНИКОВА КОБ
Свете мој жељени
Веснике слутње не донеси
Трну ми очи од распећа
Шапућем лабудову песму
Испијам чашу смртну
Кад због ње мрем.
Јован Радовић
„ВРЕМЕПЛОВ ТУРИЦЕ“ - Радован М. Маринковић, Јовиша М. Славковић, Драган Николић
Писа се ова вековница драгачевске Турице лета Господњег 2022.
Писа у чудном времену, када је светом, Србијом, Драгачевом… свирепствовао вирус корона, који је оне који су се радовали животу испраћао у шарена села, у којима су постајали гробљанска земља.
Писа се, ипак, у име живота.
Аутори ове споменарице вековања нису рођени у Турици. Нису у њој живели. Јесу били душевно примани као гости у домовима часних људи, не само о крсној слави и обетини, свадбовању и сваком другом радовању или трајним испраћајима пријатеља Богу на истину, а опстајали у сећањима, не само срдоника и познаника, честитих, правдољубивих и радишних људи.
Аутори
„ЗАЈЕДНИЧКИ ПОРТРЕТ“ - Верица Тадић
СРЦЕ ЗА ДВА НЕБА
Када би човек човеку,
увек, био оно што понекад јесте,
најчеднија реч на уснама,
књига над књигама,
златни одблесак радости у очима,
сунчани дан у мислима, акорд нежности у гласу,
бакља љубави у тами живота,
онда би и Земља имала два неба:
људско и божанско.
Звездама би, анђелима
И свецима из божанске сфере
људско срце било друго небо.
Верица Тадић
Роман о одрастању „ПЕТУЧИЦА“ - Косана Коса Поповић
Идеју да напишем књигу о свом детињству, одрастању и школовању родила се на дан мог шездесет осмог рођендана. Славила сам га уз два бећара са гитарама, у нашој викендици на црногорском приморју. Песма, шала, лепо расположење, роштиљ, добро вино. Мој муж Раде, сестрић Душко, његова супруга Зорица и ћерка Милица. У сред весеља, порука на телефону од моје најстарије сестре, Маре.
„Драга моја сестро,
Датум твога рођења сам заборавила, али речи маме нисам ни сада: „Маро, наложи ватру, нека има топле воде у бакрачу (данашњем бојлеру). Скини маказе окачене о брвна. Ја сам их орибала, а ти их опери врућом водом и донеси кад те зовнем.“ Али, бог посла Милицу, неписмену жену и за кратко време чула сам плач детета. Отрчала сам по воду и маказе, и видела румену сестру како гласно плаче. Срећан ти рођендан и нека те бог чува, и да свако добро теби и твојој породици.“
Ово је било сећање једне дванаестогодишње девојчице. Само моја сестра може тако сликовито да напише, да би јој и најбоqи режисери позавидели. Низ моје лице потекле су сузе радоснице, а поруку чувам као амајлију.
Косана Коса Поповић
„ЦРКВА СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ У ВИЧИ“ - Јереј Немања Матејић
Монографија Црква Светог пророка Илије у Вичи је једна од оних одувек ретких, а за науку и свечиталачку јавност, веома важних књига, које зналачки,проверним научним чињеницама, језиком свима разумљивим, осветљавају наше, понекад недовољно видљиво, a по свему драгоцено национално и хришћанско историјско и културно наслеђе. Аутор књиге, отац Немања Матејић, уводним речима: „Црква није од овог света. Њен темељ је сам Господ Исус Христос“, читаоцу ставља до знања да је пред њим онебљена књига о онебљеним људима. И заиста је тако. Пишући о прошлости и традицији Виче писац књиге читаоцима нуди обиље научних података из археологије, историје, архивистике, етнологије и историји Српске Православне Цркве који недвосмислено сведоче о многовековном постојању и хришћанском живота на овим просторима. При томе се, да би се боље сагледала историја села Вича, наводе бројни примарни, секундарни и терцијарни историјски извори. Најстарији писани археолошки историјски извори показују да је још у четрнаестом веку на територији села Вича постојао манастир Рељевац (његов ктитор је великаш Реља). И на крају овог кратког и скромног осврта поручио бих будућим читаоцима да ову књигу написану срцем, прочитају срцем. Ако је тако прочитају, разумеће оно што сам и ја разумео: да су цркве живи живот нашега живота и да се прво сазидају на небу, па се после сазидају на земљи.”
„ТРАПАВКО“ - Катарина Тодоровић
Ни једна уметност не може дирнути човека у душу и срце као песма. Зато се поезија радо ствара и радо чита, изазива интензивне доживљаје, осећања читалаца, лако се разуме и дуго памте стихови и поруке. Такву поезију ствара и песникиња Катарина Тодоровић, која је у кратком временском периоду израсла у даровиту књижевницу за децу. Непрегледна је дечја машта, коју и сам песник у себи носи. Љубав у срцима не стари. Детињство је оно што нас прати до саме старости.
МАМА
Време са њом проведено
никад није грешка,
увек њено лице
за нас има смшка.
И када је весела,
и када је тужна,
срце нама отвори
ко најлепша ружа.
Није ово прича,
нити какав сан,
са мајком је срећан
деци сваки дан.
„РЕЧНИК ДРАГАЧЕВА II допуњено издање“ - Милоје Стевановић
Чување и записивање речи Драгачева се из жеље преточило у моју велику љубав. А љубав је, ко што вели апостол Павле, благотворна, она не завиди, не горди се, не надима се, она не иште своје, не раздражује се, не мисли о злу, радује се истини, она све сноси, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје. Ваљда зато моје трагање за речима и њино биљежење, вероватно, неће престати док одим овоземљем. Овај Речник је, дакле, плод те безусловне и неугасиве љубави. Он није мотивисан трком за звањима, титулама, престижима, признањима, принадлежностима. Он се ижњедрио из тежње да се сачува успомена на оне који бејаху под Сунцем прије но што се преселише у вечност. Уз прво издање сам изразио своје благодарје свима који ми, на било који начин, припомогоше у овом подухвату. Овом приликом спомињем раба Божјег Жикицу Миловановића, рођеног у срцу Драгачева, с молитвом за покој његове душе, који ми, с љубављу, дотури неколко затурених речи. Жалим што моји пријатељи који су извршили акцентовањe граматичку и лексикографску обраду првог издања Речника не могадијаху да се одазову мојој замолници1 да наставимо наше трудовање у „рату за речи“, како своју рецензију наслови др Владимир Димитријевић. Разлози које ми у својим писмима наведоше проф. др Драгољуб Петровић 2 и његова кћи, др Јелена Капустина, 3 нагнаше ме да се пришетим наука који ми преци у аманет оставише: У се и у свое кљусе!
Аутор
"ЛЕЧЕНИ У ГУЧИ 1941. ГОДИНЕ" - Радован М. Маринковић и Зоран М. Маринковић
“У време када је 1941. године др Љубомир Љубо Поповић лечио Драгачевце и неке друге људе, не само устанике против окупатора, Гуча је била управно седиште Начелства среза драгачевског, а Драгачево је регија у западној Србији. Назив Бановинска болница у Гучи употребљаван је и после укидања Краљевске банске управе Дринске бановине са седиштем у Сарајеву, што је учињено после окупације наше земље од стране немачке оружане силе. У богатој ризиници писаних сведочанстава прошлости у Међуопштинском историјском архиву Чачак, значајно место припада једној укориченој свесци, која се чува по посебном режиму, насловљеној са: Амбулантни дневник бановинске болнице Дринске бановине у Гучи за 1941. годину. И летимичним увидом у његову суштину, уочавају се свеобухватност и аутентичност података, а специфичност је у томе што, иако је превасходно здравственог карактера, садржи и мноштво других података – о догађајима, појавама и људским судбинама, не само у Гучи, у Драгачеву, у драматичној ратној и против окупатора устаничкој 1941. години, све до међусобица и сукоба два антифашистичка покрета, четничког и партизанског, у новембру и децембру, и функционисања власти која је тада успостављана. Подаци у овом документу језгровити су, концизно исписани, али више него упечатљиви.”
"ГОРЊОКРАВАРИЧКИ РОДОСЛОВИ - књига 2" - Милинко П. Милекић и Зоран М. Милекић
„Народ не чине само они који живе на земљи,
што по њој ходе и творе, него и сви мртви,
сваки на броју који у њој почива. Јер без онога
под земљом, чедо моје мило, онога најнезнатнијег
и безименог, не би било онога на земљи,
сада знатног и именитог.
Ни њиву не чини љедна летина, ни народ
не чини један нараштај.
Ливаду не чини један откос, нити уништити једна косидба…“
Ово имају на уму сви родословници. Они, снагом писаних и других источника настоје да одговоре на мноштво питања које постављају и себи, у првом реду себи:
„Ко смо и одакле смо? Ко су нам били преци који су, молитвено и свечано, у црну земљу стављали бело семе, калемили племенито воће, гајили шуту и рогату стоку, градили сваковрсна станишта, певали губованке, одлазили у свет на школовање и заснивање домова ван завичаја….”
"ГОРЊОКРАВАРИЧКИ РОДОСЛОВИ - књига 1" - Милинко П. Милекић и Зоран М. Милекић
Када Горњокраваричани отворе странице ове својеврсне „књиге векова“, тражиће у њој своје претке. Клизиће прстом преко низа имена од најстаријих времена па до данас, или обрнуто. А у ствари, трагајући за прецима, тражиће себе. Јер родослови нису само пуки попис имена оних наше крви који су прохујали попут ветра, у неким, за нас далеким временима. Они су, на свој начин, корен којим смо чврсто везани за парче своје земље, за део свог неба, за онај извор који нам и даје живот. Корен без кога бисмо засигурно били само једна духовна празнина, некаква гомила скоројевића и несвесног постојања, или сврхе свог овоземаљског обитовања. То је тако за оне којих се сви родослови тичу, за потомке којима је стало до незаборава и одавања почасти онима без којих ни њих не би било.
"ТРУБОГЛАСНИЦЕ" - Радован М. Маринковић
Своја песничка надахнућа Радован М. Маринковић је посветио труби. Удружио се са звуцима трубе.
Моћи ће заједно да иду кроз народ и да га сећају, бодре и веселе на саборима и другим годетима. Оживеће поново оснивачи Сабора трубача у Гучи, трубачи које је Маринковић ценио и волео, као и други људи који су наш народ задужили. За сваког ће издушити блиставе стихове. Ми ћемо их доживљавати као живе. Сазнаћемо да трубачи нису само свирали у трубе. Били су они устаници, ратници, бунџије и ратари, сточари, воћари, камењари, ковачи, градитељи нових кућа, мајстори и других занимања. Драгачевце су пратиили у свим приликама – од рођења до гроба. Покретали су на песму и игру: „Играј, ного, ћопава, макар сутра отпала!“
ЕЈ, ДА МИ ЈЕ
Еј, да ми је…
да још једном, бар још једном,
писне труба испод Врањаче.
Еј, да ми је…
да још једном, бар још једном,
чујем расовачке трубаче.
Еј, да ми је…
та да би и нецветнице процветале,
гробље би престало да плаче,
а моје би ноге,
полетаче,
млађе неколико деценија,
ситно коло заиграле.
"РЕЧНИК ДРАГАЧЕВА" - Милоје Стевановић
„Овај речник родног ми Драгачева јесте уздарје мојим земљацима и свим чуварима језичког блага нашије предака, а нарочито словољубцима који принеше свој труд и љубав да ова збирка речи буде што веродостојније сведочанство о онима који пре нас бејаху, чије запретене трагове овим словаром распрћемо, еда би од заборавља отргнули њихове наде, радовања, трудове, постигнућа, патње, туге и боли, речима којима су боли исказивали.“
Милоје Стевановић
У овим златним корицама народне памети сазнаје се шта значи или чему служе аутњаци, безвркан, врањ, голубарац, дижиглава, достоверити, одврко, утрвен, крџав, овићак, сајман, олајле, засоница, заумит, злоеб, зовнут, иглени, избунгурати, заалењети, начоклешити, кувет, јолпаз, кабулити, канатити се, кеџити, кијак, клемпета, клечка, кљукопрц, крдисати, крмезли, крушац…..
Овај речник, са неким изменама, скоро истовремено објавио и Српски дијалектолошки зборник Српске академије наука и уметности и Института за српски језик (чији је главни и одговорни уредник академик Слободан Реметић). Разлика је, у 272 појма које је Српске академије наука и уметности сматрала да се не требају наћи у књизи.
"ЛАЗУР БУДУЋЕГ ВРЕМЕНА: Есеји и прикази о књигама Верице Тадић" - др Милован Гочманац
Верица Тадић објављује савремену поезију, хаику песме, есеје, књижевну критику, студије, приче, сентенце и афоризме у домаћим и међународним часописима и заједничким издањима. Заступљена је у бројним књижев ним листовима и часописима и заједничким књигама.
Др Милован Гочманац у овој књизи пише есеје и приказе о књигама Верице Тадић.
"КРСТАЦ СЕЛО ПОДНО ПЛАНИНЕ" - Јовиша М. Славковић и Живојин Жико Богићевић
Заинтересовани читалац има прилику да своје информације о овом крајолику допуни из публикација завичајне библиотеке у Гучи.
Хроника је настала на основу архивских докумената о Крстацу, који су доступни и познати, затим извесним истраживањима на терену и разговора са онима који што шта знају и памте, као и на основу непосредне и дугогодишње сарадње са рецензентом ове хронике Милутином Радуловићем, изврсним познаваоцем свог родног крајишта.
Са овим напоменама хронику села Крстац аутор предаје читаоцима, посебно мештанима овог села, уверен да ће књигу примити са радошћу и симпатијама, а према аутору бити са разумевањем строги и праведни.
"БИСЕРИ МОЈЕ ДУШЕ" - Зорица Обрадовић
Пред читаоцима је ризница, ковчежић у коме су бисерне перле песама које се нижу у драгоцену огрлицу различитих нијанси, од периода рођења детета, најранијих дана детињства и школских дана из перспективе детета окруженог природом у којој се мењају годишња доба која боје различите школске манифестације. Опеван је ученик који слави школску славу и доживљајно прича о сваком школском дану. Стиховима Зорице Обрадовић проговара учитељ, али и родитељ, породица. Читалац који урања у свет песничке збирке може да изображава посетиоца школи који кроз језик песме уочава како треба да поштује школска правила понашања, али и да се упозна са природом сваког ученика, његовим несташлуцима или непослушностима књизи, другарским и недругарским поступцима, правима и обавезама и тада ову поезију доживљава из перспективе ученика.
“Не рушимо мостове деци,
нека их и даље сами граде.
Њих су започели још наши преци,
а деца ће да их дораде.”
"ЛЕТОПИС ПУХОВА И ЛИСА" - Радован М. Маринковић и Драган Николић
Ако се осведочени истраживачи, мајстори пера, прихвате да истраже слојевиту прошлост и осведоче наше доба у монографији насеља, онда се очекивани исход таквог подухвата на прави начин и оствари. Летимичан увид у коришћење историјске источнике-документа пронађена и у породичним ризницама, расположива литература, знакови прохујалих векова, уписаних и у гробљаше и крајпуташе, све до сведочења памћеника, онда ће бити јасно да су аутори летописа Пухова и Лиса, књижевник Радован М. Маринковић и публициста Драган Н. Николић тај одговоран и захтеван посао обавили и изнад очекивања. Потписују књигу у којој су расветљени сви значајни догађаји, појаве и судбина људи у њима у историјату ова два драгачевска села.
"ШКОЛА У КАОНИ 1969-2019." - Јовиша М. Славковић и Радован М. Маринковић
Век и по постојања школе у Каони, најстарије просветне установе у горњем Драгачеву, обележава се, ево, публиковањем њеног летописа. Аутори су најпре разрешили дилему о томе када су у Каони у школске клупе сели први ђаци. О томе, наиме, постоје два податка: да се то збило почетком септембра 1868., а у документима до којих су дошли аутори овог летописа, школа је у клупе примила прве ђаке годину дана касније. Парадоксално је, али тачна су оба податка. Наиме, године 1868. образован је школски одбор (мада тако није називан), који је обавио припреме за отварање ове просветне установе, а она је ђаке примила у наредној. Иначе, аутори су књигу сачинили из два дела: Славковић потписује историјат ове установе и развој писмености у Каони и околини,а Маринковић је сачинио лексикон, са подацима о значајним просветарима и ђацима који су се у свет знања упутили из ове установе. Подразумева се да је цела књига написана коришћењем богате архивске грађе.
"СВЕТИОНИК ДУШЕ" - Даница Радосављев Савић
Даница Радосављев Савић, просветни радник из Гуче, огласила се као песник књигом “ Кћи уморне земље“, која је објављена 2010. године. У њој је песнички сведочила о суровости међународне заједнице према нашем народу, чију је судбину и сама поделила. Нова њена песничка збирка у неколико је другачија. У 84 песме ове збирке, наша поетеса уврстила је странице дневника сопствене душе, посвећеност Богу и православљу, најплеменитијим титрајима љубави према човеку, хуманизму, доброти. Неке њене песме у том погледу праве молитвенице, посвећенице јеванђељским највишим вредностима људског бивствовања. Све је то исказано узвишено и молитвено, плени срце сваког човека, па ће, несумњиво, пленити добротом у сваког читаоца.
"ПОСВЕЋЕНИЦЕ СВЕТОМ САВИ" - Ника - Никола Стојић и Радован М. Маринковић
“Посвећенице Светом Сави“, нова књига песама коју потписују Ника – Никола Стојић и Радован М. Маринковић, различито певајући на исту тему, најпре подсећа на молитве Светом Сави, које оба песника изричу као молбе овоме великом и аутентичном свецу српског народа. Колико се зна, Стојић и Маринковић, наши сабораши, први су српски песници који су о Светом Сави објавили посебну песничку књигу: узвишену, молитвену, химничну, посвећену нашем највећем духовнику, просветитељу, књижевнику, дипломати, државнику, инспиратору и првоучитељу наше, српске православне духовности. Аутори и издавач на стваралачки начин доприносе обележевању осам векова аутокефалности Српске православне цркве.
Савин гроб у Милешеви
И празан,
Свети гроб у Милешеви манастиру
зубља је наших векова.
У његовом анђеоском миру
глас молетвених благослова
вечи наду у божанско спасење
за свако српско светосавско поколење.
Радован М. Маринковић:
"ВИЧА И КРИВАЧА" - Јовиша М. Славковић и Зоран Маринковић
Славковић и Маринковић, исписали су историјат ових драгачевских насеља, којима је , судећи по знамењима прошлости, живот у континуитету трајао од праисторије, до нашег доба. Истина, неки векови су затамњени, али сачувана предања одводе трајање живота у овим насељима у далеку прошлост. Подсетили су и на знамените људе из ових насеља, све од легендарног Реље од Пазара, од кога су сачувани остаци његовог двора. Нису заборавили ни чињеницу да се део данашње Виче, по називу гаји, помиње и жичкој повељи краља Стефана Првовенчаног. Да друге не помоњемо, а то је читава галерија истакнутих Вичана и Кривачанаца. Нема никакве сумње да ће ова монографија бити драгоцена дружбеница, не само Вичана и Кривачанаца, већ и њихових потомака, али и других знатижељника.
"ИЗ ГУЧЕ СЕ ТРУБА ЧУЈЕ" - Ника - Никола Стојић
Ника – Никола Стојић, песник, сакупљач народног духовног бисерја и вајар, добитник поред других одличја, Вукове награде и Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије, за живота се неизбрисиво уписао у културну историју Драгачеваца. . Најновија његова песничка књига, на коју указујемо, посвећеница је труби, трубаштву, мајсторима трубе, саборашима. Узвишено, он их, песнички надахнуто, незаборавом овенчава. У књигу је уврстио и неке раније објављене песме додајући их новим. Поред песама у књизи су место пронашле саборске анегдоте трубача .То су мајсторски обликоване документарице, које попримају свељудска значења и зачења, све до симболичких. Та симболична универзалност осуђена је на – трајање, што је осуда коју сваки стваралац очекује.
ДРАГАЧЕВСКИ КРАЈПУТАШ
Када Драгачевац падне за слободу,
камени биљег му крај пута подигну.
Са једне стране уклешу му
пушку слободарку,
са друге,
– трубу златоусту.
Ника – Никола Стојић
"ТУГОВАНКЕ" - Ника - Никола Стојић
Збирка песама Нике – Николе Стојића, у којој аутор слика минуло време, али и наше доба: закатанчене куће нахерених кровова, разваљене плотове, опузле ратничке крајпуташе, чије епитафе надахнуто допева и тако их, као драгоцена сведочанства, чува за будућност. Али, не напушта га ни нада – да ће овај народ трајати докле год буду брујала црквена и манастирска звона од Гуче преко Српске свете горе, Овчарско – кабларске клисуре, до Дечана и Хиландара и док се буде, не само на сабору у Гучи, гласила сватовска и саборске српске трубе. Дакле, поручује песник Стојић – ИМА НАДЕ, не само да се она снива, јер на виталност овог народа почива.
Путнику кроз Драгачево
Путниче, намерниче,
стој, постој.
Погледај:
пред тобом
накривљени
камени биљези
оглашавају се
мудрошћу и лепотом.
Читај и памти.
Биљези неће дуго:
време их брише,
гризу травуљине
и љути мразеви,
круне, осипају
црне олујине.
Стани, ослушни…
Чућеш чекић и глето:
то је устао
Радосав Чикириз,
каменорезац из Ртију,
глувари Драгачевом
и брани,
као најрођеније,
своје камене
гробљаше
и крајпуташе.
"ШКОЛА У ГОРАЧИЋИМА" - Радован М. М., Зоран М. и Зорица Н.
Навршило се 150 година од како је у Горачићима отворена државна школа, али и седам година од како ђаци уче у њеном издвојеном одељењу у Драгачици. И, то је било повод да буде објавњен летопис ове васпитно – образовне установе, који потписују њени бивши ђаци и наставници Радован М. Маринковић, Зоран Маринковић и Зорица Новичић. Није мимоиђена ни проватно – црквена школа која је у Горачићима радила више од једне деценије од 1835. године. Користећи изворну архивску градњу и расположиву литературу аутори су сачинили исцрпан летопис ове установе указујући на њену мисионарску просветанску улогу у развоју писмености и знања у Горачићима, Губеревцима и Живици, селима из којих прихвата ученике. Не изостају ни краће биографије просветара и бивших ђака који су понос ове установе: ратни јунаци и војни комеданти, истакнути ствараоци најплеменитијег кова, све од доктора наука и универзитетских професора. Уз све друго, књига је богатo илустрована документима и фотографијама.
"ВЕКОПЛОВИ КАОНЕ И ВЛАСТЕЉИЦА" - Зоран М., Радован М. и Јовиша М. С.
Осведочени хроничари и књижевници Драгачева, публициста Зоран Маринковић, Радован М. Маринковић и Јовиша М. Славковић даровали су нам још једну монографију богате документационе основе, насловљене са „Векоплови Каоне и Властељица“. Умешно користећи примарне историјске изворе (документа, литературу и казивање најстаријих памћеника) успели су да прате живот људи у ова два драгачевска насеља од праисторије до нашег доба. Приказали су економске, политичке, друштвене и друге прилике у којима су људи бивствовали и опстајали чувајући родну груду, војевали и слободарили, обрађивали земљу и неговали стоку, склапали бракове, рађали децу, женили их и удавали, славили крсну славу, душевно дочекивали у својим топлим домовима сваког намерника, бранили живот од смрти, испраћали Богу на истину своје најрођеније. Били су градитељи домова, храмова и друмова, неки се школовали и одлазили у бели свет, постајали знамените личности – и ратници, и сваковрсни умни ствараоци.
Нема никакве сумње: књига „Векоплови Каоне и Властељица“ биће драгоцена дружбеница, не само Каонцима и Властељичанима, већ и другим знатижељницима, а историчарима основ за сачињавање ситеза о прошлости и нашем добу у Драгачеву и земљи Србији.
"РЕТОРИКА СВЕТЛОСТИ" - Верица Тадић
Милијан Деспотовић, „Реторика светлости Верице Тадић“, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2018.
Верица Тадић једини је савремени књижевни стваралац из Драгачева о коме су објављене чак две обимне књиге. Прву потписује критичар и историчар књижевности др Милован Гочманац, другу песник Милијан Деспотовић. Ова друга управо је изашла из штампе. Оба аутора високо оцењују обиман стваралачки опус Верице Тадић, песника, прозног писца, афористичара и есејисте. И док др Гочманац анализира, процењује и оцењује књиге Верице Тадић, Деспотовић не заобилази ни њена остварења публикована у листовима и часописима, па и преводе на више страних језика. Све у свему, Деспотовићева књига свеобухватнија је пошто садржи и основне биографске и библиографске податке Верице Тадић.
"МИЛАТОВИЋИ СЕЛО У ДРАГАЧЕВУ" - Радојица Калајџић
Радојица Калајџић, машински инжењер по струци, упустио се у изучавање микроисторије, како би расветлио повест свог родног места. Милатовићи, драгачевско село, како стоји у наслову овог рукописа, добило је заслужену историју захваљујући прегнућима и знатижељи аутора. У уводним целинама Калајџић се осврнуо на просторно и временско ситуирање сеоског атара и шире околине и то од Римског и Византијског царства, преко немањићке Србије, па до турских освајања и периода вишевековне османске власти, све до обнове српске државе почетком 19. века.
"ЂЕРАЧ У ДРАГАЧЕВУ" - Милан Ж. Матијашевић
Аутор ове књиге Немањино завештање испуњава загледаношћу у прошлост Ђераћа, сведочењем о нашем добу, али и са порукама наде за будућност.
Уједно, не само сачињавајући родословне таблице са именима предака и данашње генерације, аутор оповргава мишљење оних који кажу да је Ђераћ мајушно сеоско насеље у Драгачеву, које нема историју, али му се не може оспорити богата прошлост, од првог помена овог насеља, не само када је, потом, село обновио радоначелник Матијаш са потомцима.
"ДРАГАЧЕВО РУЖОМ ОГРАЂЕНО" - Јелена Јоковић
Научна монографија Јелене Јоковић, под називом “Драгачево ружом ограђено“ (репертоар и стил извођења драгачевских певачких група лучанске општине), базирана је на материјалу који је ауторка бележила током теренских истраживања, вршених у више наврата од 2015. године. Спроведена испитивања, која су заједничким делом мотивисана и пореклом ауторкине породице из овог краја, резултирана су богатом и разноврсном грађом, о чему сведоче бројни нотни примери (укупно 121) у прилогу рада.
"СТАНОВНИШТВО ДРАГАЧЕВА ОД ПОЛОВИНЕ XV ДО ДРУГЕ ДЕЦЕНИЈЕ XXI ВЕКА" - Јовиша М. Славковић
Људи од свог постанка настоје да што боље упознају простор на коме живе. Варљиво је и простодушно веровање да смо потпуно упознали историјско богато тле Драгачева и да је циклус његовог истраживања окончан. Кретања и промене тако су брзи и динамични да је потребно стално допуњавати стечено знање. Због тога сам уверен да ће публикација „Становништво Драгачева од половине ХV до друге деценије XXI века“, која представља прворазредне историјске изворе, унети више светлости у нашу прошлост, употпунити наша сазнања и пружити могућност за проучавање порекла становништва, социјалне структуре, демографије драгачевских насеља, административно – територијалних промена, организације власти у овом крајишту.
Књига има два дела. Први део обрађује: административно – територијалне промене, које су вршене на подручју Драгачева и изложене су хронолошким редом, почев од успостављања турске власти – 1459. године до данашњих дана, тако да се за Драгачевце може рећи да су живели у пашалуку, санџаку, нахији, кнежини, округу, капетанији, сердарству, области, бановини, срезу, региону, округу, општини – до месних заједница; затим порекло становништва Драгачева, односно време и правце његовог досељавања, као и староседеоце који су на овом простору живели и пре 17. века и пописе становништва и домаћинстава у XXI и XX веку, са миграционим и демографским карактеристикама овог краја.
Други део књиге обухвата 49 насеља Драгачева (36 у општини Лучани, пет у општини Ариље, три у општини Пожега, три у општини Ивањица, једно у општини граду Чачку и једно у општини граду Краљеву), обрађујући топониме, односно језички и историјски настанак имена насеља, пописе становништва (са именима и презименима) из дефтера, од најстаријег из 1476. године, преко 1572. до 1863. и статистичких пописа од 1921. до 1991. године; затим порекло становништва (старинце и досељенике) и пописе свих родова, односно фамилија крајем XX века, тачније 1996. године, знаковима су обележене староседеочке и досељеничке породице.
"НЕСТАШКО" - Катарина Тодоровић
Каћин дар је дар песника за децу и у потпуном је сагласју са васпитачким позивом који је одабрала за себе. Она се креће и расте ношена јаком струјом књижевности за децу родоначелника Змаја са једне стране, а са друге стране, пише у духу народне традиције.
Песме често имају лирску фабулу, засноване су на анегдоти и говоре о реалном искуству и детињем доживљају стварности.
"КАМЕНИ ПАМЋЕНИЦИ" - Радован М. Маринковић, Зоран Радован Маринковић и Момчило Стевановић
Још једна значајна књига о Горачићима. Књига о мртвима. Енциклопедија о мртвим Горачанцима, који годинама и деценијама леже по гробљима овог села: заједничким, џематским или фамилијарним. Леже на подјеличким бреговима, занемарени и готово заборављени. Многи векују у шипражју, трњу и травуљинама. Гробове им више нико готово не посећује.
Свеће им не пали сем на задушнице. Помрли су многима потомци или су се раселили, па у Горачиће ретко долазе. Прађедове и ђедове нема ко да чује. Нема ко ни биљеге да им чита и са њих корисне савете усвоји. Занемаривши, тако, њихове биљеге и епитафе, покољења и не знају ко су им преци били. А многи од њих обележили су своје време као устаници, бунџје, ратници, власни људи, мајстори, културни и просветни радници, домаћини, задругари… Били су путовође. Уместо да се њима дичимо и поносимо, ми им ни имена нисмо упамтили, а о делима да и не говорим. Захватила нас река пролазности. Памет нам је попила дневна политика.
Међутим, Горачанци данас треба да се радују. Добили су књигу која ће их поново повезати са прошлошћу – поново дубоко укоренити. Родољубље, херојство, правда и човекољубље нису категорије од јуче. Све то наследили смо од предака и треба да пренесемо млађима.
“КАМЕНА КЊИГА ГУЧАНА” – Ника – Никола Стојић
“ДРАГАЧЕВСКИ ИЗРАЗИ” – Теодора Костић
“УМЕТНОСТ НА ТЛУ ДРАГАЧЕВА” – Јовиша М. Славковић
“ПРИЛОЗИ ЗА БИБЛИОГРАФИЈУ НИКЕ – НИКОЛЕ СТОЈИЋА” – Јовиша М. Славковић, Радмила Милетић
“ОКАМЕЊЕНИ МАЈСТОРИ” – Радован М. Маринковић , Ника – Никола Стојић
“ЕОНСКИ ГРАФИТИ” – Верица Тадић
“ЉУБАВ, И ОНО ДРУГО” – Чедо Недељковић
“ВЕКОПИСИ КОТРАЖЕ, БЕЛОГ КАМЕНА, ВУЧКОВИЦЕ И ПШАНИКА” – Радован М. Маринковић, Јовиша М. Славковић и Зоран Маринковић
“КАД РЕЧИ САЊАЈУ” – Верица Тадић
“ГУЧА У ТАЈНИМ АМЕРИЧКИМ ДЕПЕШАМА” – Гвозден Оташевић
“ПРОСВЕТЉЕЊЕ ПРОШЛОСТИ” – Милинко П. Милекић
“ПИСЦИ ИЗ ДРАГАЧЕВА” – Радован М. Маринковић, Зоран Маринковић
“КАМЕНЕ КЊИГЕ РАДОСАВА ЧИКИРИЗА” – Ника – Никола Стојић, Радован М. Маринковић
“ИСПОВЕСТ ЂОРЂА ИЗ РАСТОВЦА” – Чедо Недељковић
“ГУЧА КРОЗ ВЕКОВЕ” – Ника – Никола Стојић, Јовиша М. Славковић
“СНЕВАНКЕ” – Јасмина Поповић
“ПЕДАГОШКА ВИЂЕЊА И ИСКУСТВА” – Жарко Симеуновић
“ДОЊА КРАВАРИЦА” – Милинко П. Милекић
“ГОРАЧИЋКА БУНА 1893. ГОДИНЕ” – Милисав Д. Протић Гучанин
“ЛЕГЕНДЕ ГУЧЕ” – Љубодраг – Лаки Станић
“АНТОЛОГИЈА ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА” – Ника – Никола Стојић
“БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН ГОРАЧИЋА, ГУБЕРЕВАЦА И ЖИВИЦЕ” – Радован М. Маринковић и Зоран Маринковић
“СПОМЕНАРЦИ” – Радован М. Маринковић и Ника – Никола Стојић
“ДРАГАЧЕВЦИ ОВЕНЧАНИ КАРАЂОРЂЕВОМ ЗВЕЗДОМ” – Радован М. Маринковић, Ника – Никола Стојић, Јовиша М. Славовић и Зоран Маринковић
“ВЕКОВАЊА ГОРАЧИЋА, ГУБЕРЕВАЦА И ЖИВИЦЕ” – Радован М. Маринковић и Зоран Маринковић
“ЛАПОНЦИ” – Чеда Недељковић